Besplatni Hosting | Web Hosting | Zakup Domena | Supetar - Brac - Croatia | MaXtel | Mikrotik Web Shop | Croatia Holidays | Apartments Croatia
Besplatni Hosting | Web Hosting | Zakup Domena | Supetar - Brac - Croatia | MaXtel | Mikrotik Web Shop | Croatia Holidays | Apartments Croatia
Besplatni Hosting | Web Hosting | Zakup Domena | Supetar - Brac - Croatia | MaXtel | Mikrotik Web Shop | Croatia Holidays | Apartments Croatia

Z A G O R

Naslovi originalnog izdanja

     

Naslovi ,,Ludens Extra'

     

Naslovi ,Zlatna serija'

   

  Broj 119 je izašao juna 1975, a reprint je bio Aprila 1993 godine.
  Bes Osaga

  Tekst i scenario: Gvido Nolita - Crtež: Franco Donateli
  Naslovi: Galijeno Feri

  U Stonvilu, Bili Boj Kirbi, izlazi iz saluna pijan. Iz obesti on ubija indijanca i mladu indijanku, koja je žena Vakope, poglavice Osaga. Niko od stanovnika nije se usudio da to spreči.
  Zagor želi dovesti ubicu pred lice pravde, no meštani ga brane. To je ipak sin moćnog Alana Kirbija, vlasnika rudnika od koga većina u tom mestu živi. On je u stvari pravi gospodar Stonvila. U međuvremenu, Osage su krenuli da namire dug koji su im naneli beli ljudi...

  Broj 120 je izašao jula 1975, a reprint je bio Aprila 1993 godine.
  Uhapšeni Bili Boj!

  Zagor je sklopio dogovor sa Vakopom: On će uhapsiti Bili Boja da bi mu se sudilo, zauzvrat, poglavica Osaga mora zadržati svoje ratnike od daljih napada na grad i one koji u njega dolaze.
  Uprkos Alana Kirbija koji nudi mnogo novca, Zagor uspeva da se dokopa momka i pored vojske osoblja njegovog oca. No tada, svi su protiv Duha sa sekirom: Kirbijevi ljudi, šerif i njegovi zamenici, i dobar deo stanovnika Stonvila...

  Broj 121 izašao je avgusta 1975, a reprint je bio maja 1993 godine.
  Dan pravde

  Dug i težak je put do Stonvila. Zagor vodi Bili Boja, ali je progonjen od Kirbijevih ljudi, koje predvodi Meksikanac Pako. On se ne slaže sa idejama svoga gospodara, ali ipak ostaje veran. Zagor provodi noći sa otvorenim očima, jer očekuje napad njegovih progonitelja. Ako zaspe, zna da se više neće probuditi!

  Broj 122 izašao je septembra 1975, a reprint je bio maja 1993 godine.
  Zbogom, crveni brate!

  Priča i scenario: G. Nolita - Crteži: Franco Donateli - Feri Galijeno
  Naslov: Feri Galijeno

  Uprkos svih prepreka Zagor dovodi uhapšenog momka u Stonvil. Osvanuo je dan suđenja Bili Boju. No, sudija i porota su potkupljeni, a svedok protiv Bilija, pošteni Beni Vikers, je diskreditovan jer je prikazan kao ljubitelj alkohola. Potomak moćnog Kirbija je tada oslobođen, a Zagor, iscrpljen od umora i putovanja, ne može učiniti ništa. Ipak možda će Vakopa imati svoju osvetu...

  U originalnom broju: od strane 3 - 54, kraj ove avanture (Nolita - Donateli). Na stranama 55 - 98, početak priče "Avanturista" (Nolita - Feri).

  *Redosled originalnih naslovnih strana je kod reprinta bio promenjen, pa je kao takav bio objavljan u ,Ludens extra'.
  *U zlatnoj seriji ova priča je objavljena u tri nastavka, tako da je jedna naslovna strana (četvrta u prvom izdanju originala), objavljena kasnije u drugoj priči, pod naslovom ,Zagorova pravda'.

Sve strane iz brojeva 352. 353 i 354, koji su objavljeni u Zlatnoj Seriji:

  Uhodavanje u vestern priče je kroz brojne predhodne epizode učinilo da Serđo Boneli (G. Nolita) postaje sve bolji. Tako da ova epizoda, kao i predhodna koja se završava sa naslovom ,Poslednja Žrtva', od brojnih Zagorovih avantura može spadati u red boljih iz onog, a možda i svih vremena.
  Ipak i pored toga što se ova epizoda izdvaja među boljima, postoji određenih propusta zbog kojih se umanjuje kvalitet inače dobre priče. Tome je svakako doprinelo više nepotrebnih ili nelogičnih detalja. Među prvima je svakako početak od skoro 30 strana koje nemaju neke veze sa glavnom radnjom. Čikove nevolje i način na koji je pokušao da reši problem svoje gladi mogu biti komični, ali se nikako ne dopunjuju sa celinom. To u ono vreme verovatno nikome nije ni smetalo, jer je veći broj stranica značio i određeni prilog koji se mogao ubrojati u korist kvaliteta. A tada je tih 30 stranica moglo da ide u prilog tome. Nakon nevezanog uvoda uz Čikove nevolje sledi pravi početak. Zagor i Čiko stižu u Stonvil i bivaju zatečeni onim što u gradu mogu da vide.

  Beli naseljenici i Indijanci se mimoilaze na ulicama grada bez da obraćaju veću pažnju jedni na druge. Tek neko od njih se odazove na pozdrav kao što je to uradio i Zagor kad ga je doziva ,Divlji konj'. On tada upoznaje Vakopu poglavicu Osaga.
  Sa takvim stanjem u gradu, nakon ručka i uz piće Čiko je rekao Zagoru. "Uskoro ćeš okačiti o zid svoj revolver i sekiru". Upravo tada je sledilo ono što je negiralo te reči. Odjeknula je pucnjava, i dok tri pijana gosta izlaze iz saluna na ulicu, oni traže razonodu sa kojom bi nastavili tamo gde su prekinuli. No za takvu vrstu razonode nisu bili spremni indijanci koji su se sa njima mimoilazili na ulici. Navaljivanje pijanih uticalo je na indijance da se brane, ali njima to nje išlo u korist. Razdraženi mladić više ne puca u vazduh nego u ljude koji se od njega brane. I pre nego što je Zagor stigao da se umeša ,Divlji konj' i žena poglavice laželi su na ulici pogođeni hicima od ruke Bili Boja.
  Ono što dalje sledi može se reći da prelazi okvire ove priče i zato je čini jednom od boljih.

  Zapravo ono što prelazi iz okvira ove priče i utkano je svačiji život, bez obzira da li su toga neki svesni ili ne, jeste da moćnici koji su prigrabili materijalno bogastvo misle da su nedodirljivi, (a kroz sistem koji su razradili kao A. Kirbi, oni to i jesu). No takav sistem ma koliko dugo da traje ne može opstajati večno, jer se temelji na strahu od sile i potčinjavanju moći, a to ne izgrađuje sistem nego ga izjeda, tako da kada izgleda da je u najvećem usponu, on tada naglo krahira.
  Možda se upravo to dogodilo i starom Kirbiju, koji sa smrću svoga sina vidi dokle je mogao da se uzda u sistem koji je bio potčinjen i potkupljen od strane njegovog materijalnog imetka i moći koju je na tome gradio. Njegove reči; "Sve je počelo od Bilija, pa treba sa njime i da se završi", ublažavaju ili sakrivaju loš uticaj koji je on imao na sina i ljude koji su bili sa njime, a sa time i stanje koje uzrokovao u gradu koji je postao deo njegovog sistema. A upravo ovo shvatanje je ono što se vraća u okvire priče, jer stvarnost je surovija i od priče. Po tome da mnogi moćni i silni bez obzira na stradanje i patnju koju su uzrokovali ne žele da vide ili progledaju, pa nastavljaju dalje do potpunog uništenja i neprijatelja i sebe. Ali, 'niko nije pobedio neprijatelja dok ne pobedi sebe!' To se ipak malo može prepoznati u ovoj priči gde je nakon smrti svog prijatelja i žene Vakopa bio spreman da žrtvuje sebe da bi se osvetio.
  Ovo su upravo oni detalji o kojima bi trebalo bolje da se razmisli. Da li bi se ijedan čovek koji je osetio moć koja proističe iz nagomilanog bogastva, mogao povući pod uticajem savesti i priznati svoju krivicu i loš uticaj, koji je kao takav imao na svoga sina ili druge ljude oko njega? Sledeće je da li bi ,čovek' koji ima na raspolaganju celo pleme izbegao veće stradanje svojih ljudi i sam odlučio da zadovolji pravdu svestan da pri tome mora da žrtvuje i sebe?

  Ukupno sagledano Boneli je uradio priču koja može da se odnosi na svako vreme i mesto. To što ima nekih propusta može da se prevaziđe sadržajem koji je više namenjen za razonodu, iako bi mogao da dobije i ozbiljniju publiku. I Donateli je sa svojim crtežom bio solidan, mada ima propusta, kao na primer niz slika na kraju priče kada Vakopa napada Bili Boja i šerifa ali se u njegovoj ruci nigde ne vidi nož. Ocena njegovog rada može da proističe iz priče, pa je zbog toga ona na višem nivou.